अथ तेषूपविष्टेषु सर्वेष्व् एव महात्मसु ॥
नारदस् त्व् अथ देवर्षिर् आजगाम यदृच्छया ॥
आसनं रुचिरं तस्मै प्रददौ स्वं युधिष्ठिरः ॥
देवर्षेर् उपविष्टस्य स्वयम् अर्घ्यं यथाविधि ॥
प्रादाद् युधिष्ठिरो धीमान् राज्यं चास्मै न्यवेदयत् ॥
atha teṣūpaviṣṭeṣu sarveṣv eva mahātmasu ||
nāradas tv atha devarṣir ājagāma yadṛcchayā ||
āsanaṃ ruciraṃ tasmai pradadau svaṃ yudhiṣṭhiraḥ ||
devarṣer upaviṣṭasya svayam arghyaṃ yathāvidhi ||
prādād yudhiṣṭhiro dhīmān rājyaṃ cāsmai nyavedayat ||
«И вот, когда все те великие духом воссели, божественный риши Нарада явился невзначай; своё прекрасное сиденье ему предоставил Юдхиштхира; воссевшему риши сам аргхью, как должно, поднёс мудрый Юдхиштхира и царство своё ему предоставил к услугам».
721dc0eed24f · published Jun 16, 2026, 5:00:00 AM UTC
Page between verses with
Здесь царь чтит святого выше себя. Знаменательно, что Юдхиштхира уступает Нараде собственное сиденье и предлагает ему всё царство: пред мудрецом владыка умаляет себя. Здесь являет себя то, что почтение к святым — украшение праведного царя. Так писание являет смирение Юдхиштхиры; и приход Нарады несёт благое наставление.