वैशंपायन उवाच
तच् छ्रुत्वा वृत्रहा तेभ्यः स्वयम् एवान्ववेक्ष्य च ॥
खाण्डवस्य विमोक्षार्थं प्रययौ हरिवाहनः ॥
महता मेघजालेन नानारूपेण वज्रभृत् ॥
आकाशं समवस्तीर्य प्रववर्ष सुरेश्वरः ॥
ततो ऽक्षमात्रा विसृजन् धाराः शतसहस्रशः ॥
अभ्यवर्षत् सहस्राक्षः पावकं खाण्डवं प्रति ॥
vaiśaṃpāyana uvāca
tac chrutvā vṛtrahā tebhyaḥ svayam evānvavekṣya ca ||
khāṇḍavasya vimokṣārthaṃ prayayau harivāhanaḥ ||
mahatā meghajālena nānārūpeṇa vajrabhṛt ||
ākāśaṃ samavastīrya pravavarṣa sureśvaraḥ ||
tato 'kṣamātrā visṛjan dhārāḥ śatasahasraśaḥ ||
abhyavarṣat sahasrākṣaḥ pāvakaṃ khāṇḍavaṃ prati ||
«Услышав то от них, убийца Вритры, и сам всё оглядев, ради избавления Кхандавы выступил Индра, на буланых конях везомый; великою сетью туч, разнообразных видом, громодержец, застлав небо, излил дождь, владыка богов; затем, изливая струи толщиною с ось, сотнями тысяч, обрушил дождь тысячеокий на огонь, на Кхандаву».
89a40428813a · published Jun 16, 2026, 5:00:00 AM UTC
Page between verses with
Здесь Индра спешит спасти лес друга. Знаменательно, что царь богов сам выходит и обрушивает ливни: привязанность к Такшаке движет им на защиту. И боги действуют по приязни и долгу покровительства. Так писание являет вмешательство Индры; и грядёт спор небесной воды с огнём, подкреплённым героями.