Mahabharata
Анудьюта-парва: обеты и выступление в изгнание · Verse 2.68.25–29
2738 / 3756
Mahabharata · 2.68.25–29
Devanāgarī

एतत् समीक्ष्यात्मनि चावमानं; नियम्य मन्युं बलवान् स मानी ॥
राजानुगः संसदि कौरवाणां; विनिष्क्रमन् वाक्यम् उवाच भीमः ॥
अहं दुर्योधनं हन्ता कर्णं हन्ता धनंजयः ॥
शकुनिं चाक्षकितवं सहदेवो हनिष्यति ॥
इदं च भूयो वक्ष्यामि सभामध्ये बृहद् वचः ॥
सत्यं देवाः करिष्यन्ति यन् नो युद्धं भविष्यति ॥
सुयोधनम् इमं पापं हन्तास्मि गदया युधि ॥
शिरः पादेन चास्याहम् अधिष्ठास्यामि भूतले ॥
वाक्यशूरस्य चैवास्य परुषस्य दुरात्मनः ॥
दुःशासनस्य रुधिरं पातास्मि मृगराड् इव ॥

Transliteration (IAST)

etat samīkṣyātmani cāvamānaṃ; niyamya manyuṃ balavān sa mānī ||
rājānugaḥ saṃsadi kauravāṇāṃ; viniṣkraman vākyam uvāca bhīmaḥ ||
ahaṃ duryodhanaṃ hantā karṇaṃ hantā dhanaṃjayaḥ ||
śakuniṃ cākṣakitavaṃ sahadevo haniṣyati ||
idaṃ ca bhūyo vakṣyāmi sabhāmadhye bṛhad vacaḥ ||
satyaṃ devāḥ kariṣyanti yan no yuddhaṃ bhaviṣyati ||
suyodhanam imaṃ pāpaṃ hantāsmi gadayā yudhi ||
śiraḥ pādena cāsyāham adhiṣṭhāsyāmi bhūtale ||
vākyaśūrasya caivāsya paruṣasya durātmanaḥ ||
duḥśāsanasya rudhiraṃ pātāsmi mṛgarāḍ iva ||

Word-by-word
SanskritIASTMeaning
एतत् समीक्ष्य आत्मनि च अवमानं नियम्य मन्युं बलवान् स मानीetat samīkṣya ātmani ca avamānaṃ niyamya manyuṃ balavān sa mānīузрев это уничижение себя [и] обуздав ярость, тот сильный, гордый,
राज-अनुगः संसदि कौरवाणां विनिष्क्रमन् वाक्यम् उवाच भीमःrāja-anugaḥ saṃsadi kauravāṇāṃ viniṣkraman vākyam uvāca bhīmaḥследуя за царём, выходя из собрания Кауравов, изрёк слово Бхима:
अहं दुर्योधनं हन्ता कर्णं हन्ता धनंजयःahaṃ duryodhanaṃ hantā karṇaṃ hantā dhanaṃjayaḥ«я — убийца Дурьодханы, Дхананджая — убийца Карны,
शकुनिं च अक्ष-कितवं सहदेवो हनिष्यतिśakuniṃ ca akṣa-kitavaṃ sahadevo haniṣyatiи Шакуни, шулера в кости, убьёт Сахадева;
इदं च भूयो वक्ष्यामि सभा-मध्ये बृहद् वचःidaṃ ca bhūyo vakṣyāmi sabhā-madhye bṛhad vacaḥи вот ещё скажу я великое слово средь собрания:
सत्यं देवाः करिष्यन्ति यन् नो युद्धं भविष्यतिsatyaṃ devāḥ kariṣyanti yan no yuddhaṃ bhaviṣyatiбоги соделают истинным то, что [грядущая] битва у нас будет;
सुयोधनम् इमं पापं हन्ता अस्मि गदया युधिsuyodhanam imaṃ pāpaṃ hantā asmi gadayā yudhiэтого грешного Суйодхану я убью палицею в бою,
शिरः पादेन च अस्य अहम् अधिष्ठास्यामि भू-तलेśiraḥ pādena ca asya aham adhiṣṭhāsyāmi bhū-taleи главу его стопою прижму к земле;
वाक्य-शूरस्य च एव अस्य परुषस्य दुरात्मनःvākya-śūrasya ca eva asya paruṣasya durātmanaḥи [этого] храброго на словах, грубого, злодушного
दुःशासनस्य रुधिरं पाता अस्मि मृग-राड् इवduḥśāsanasya rudhiraṃ pātā asmi mṛga-rāḍ ivaДухшасаны кровь изопью я, как лев-зверь».
Translation

Узрев это поругание себя и обуздав ярость, тот сильный и гордый Бхима, следуя за царём и выходя из собрания Кауравов, изрёк слово: «Я — убийца Дурьодханы, Дхананджая — убийца Карны, а Шакуни, шулера в кости, убьёт Сахадева. И вот ещё великое слово скажу я средь собрания: боги соделают истиной то, что будет у нас битва. Этого грешного Суйодхану я убью палицею в бою и прижму главу его стопою к земле. А кровь этого храброго на словах, грубого, злодушного Духшасаны я изопью, как лев».

Commentary

Обет Бхимы — не пустая угроза, а распределение праведного воздаяния: каждому виновному назначен свой судия — Дурьодхане, Карне, Шакуни. Так возмездие дхармы не слепо, но соразмерно и поимённо. Призыв «боги соделают истинным» возводит клятву из личной мести в исполнение высшего закона: грядущая брань есть не своеволие, а свершение справедливости, которой свидетели — небеса. Знаменательно, что обет дан не в запальчивости, а по «обузданию ярости»: он холоднее гнева и оттого неотменимее. Стих учит, что праведное воздаяние именует и взвешивает, а не разит без разбора; что клятва, отданная на суд богов, перестаёт быть местью и делается орудием дхармы; и что слово, изречённое в обуздании, тверже всякого крика.

Version

a1ded4f1f021 · published Jun 16, 2026, 5:35:00 PM UTC

Page between verses with