धृष्टद्युम्न उवाच
अहं द्रोणं हनिष्यामि शिखण्डी तु पितामहम् ॥
दुर्योधनं भीमसेनः कर्णं हन्ता धनंजयः ॥
रामकृष्णौ व्यपाश्रित्य अजेयाः स्म शुचिस्मिते ॥
अपि वृत्रहणा युद्धे किं पुनर् धृतराष्ट्रजैः ॥
वैशंपायन उवाच
इत्य् उक्ते ऽभिमुखा वीरा वासुदेवम् उपस्थिता ॥
तेषां मध्ये महाबाहुः केशवो वाक्यम् अब्रवीत् ॥
dhṛṣṭadyumna uvāca
ahaṃ droṇaṃ haniṣyāmi śikhaṇḍī tu pitāmaham ||
duryodhanaṃ bhīmasenaḥ karṇaṃ hantā dhanaṃjayaḥ ||
rāmakṛṣṇau vyapāśritya ajeyāḥ sma śucismite ||
api vṛtrahaṇā yuddhe kiṃ punar dhṛtarāṣṭrajaiḥ ||
vaiśaṃpāyana uvāca
ity ukte 'bhimukhā vīrā vāsudevam upasthitā ||
teṣāṃ madhye mahābāhuḥ keśavo vākyam abravīt ||
Дхриштадьюмна сказал: «Я убью Дрону, Шикханди — Бхишму, Бхимасена — Дурьодхану, а Дхананджая — Карну. Опираясь на Раму и Кришну, мы непобедимы даже для Индры, что уж говорить о сыновьях Дхритараштры». Вайшампаяна сказал: «Когда это было произнесено, герои обратились к Васудеве, и могучерукий Кешава сказал среди них».
7c00fd1c8e06 · published Jun 18, 2026, 3:37:22 AM UTC
Page between verses with
Слова Дхриштадьюмны переводят плач Драупади в очертание будущей расплаты. Каждый главный узел адхармы получает своего исполнителя, но основание уверенности не в одной силе воинов, а в прибежище у Баларамы и Кришны.