यावद् आत्माभावित्वाच् च न दोषस् तद्-दर्शनात्
yāvad ātmābhāvitvāc ca na doṣas tad-darśanāt
И нет [тут] изъяна: [знание] пребывает, доколе атман [— вечно]; так и видано [солнце и свет].
अथ ज्ञान-स्वरूपो ज्ञाता निर्देश्य इत्य् आह—
यावद् आत्माभावित्वाच् च न दोषस् तद्-दर्शनात् ॥
ज्ञान-स्वरूपो जीवो ज्ञातेति व्यपदेशो न दोषः, निर्दोष इत्य् अर्थः । कुतः ? यावद् इति । तथा प्रतीतेर् आत्म-समान-काल-भावित्वान् न स बाध्यत इत्य् अर्थः । आत्मा खल्व् अनाद्य्-अन्त-कालः सम्प्रतिपन्नः प्रकाश-रूपोऽपि रविः प्रकाशयितेति वीक्षणाच् च । यावद् रविर् भावी ह्य् एष व्यपदेशः, निर्भेदेऽपि वस्तुनि द्वेधा भाति, विशेषाद् इत्य् आहुः ॥28॥
atha jñāna-svarūpo jñātā nirdeśya ity āha—
yāvad ātmābhāvitvāc ca na doṣas tad-darśanāt ||
jñāna-svarūpo jīvo jñāteti vyapadeśo na doṣaḥ, nirdoṣa ity arthaḥ | kutaḥ ? yāvad iti | tathā pratīter ātma-samāna-kāla-bhāvitvān na sa bādhyata ity arthaḥ | ātmā khalv anādy-anta-kālaḥ sampratipannaḥ prakāśa-rūpo'pi raviḥ prakāśayiteti vīkṣaṇāc ca | yāvad ravir bhāvī hy eṣa vyapadeśaḥ, nirbhede'pi vastuni dvedhā bhāti, viśeṣād ity āhuḥ ||28||
5254910bb9f2 · प्रकाशित 27 जुल॰ 2026, 4:51:26 am UTC
उपलब्ध भाषाएँRUश्लोक बदलें इन कुंजियों से
Теперь: «знающий сущностью-знание» указуем [без беды], — говорит:
«И по пребывании, доколе атман, — нет изъяна: так и видано».
Именование «джива — знание и знающий» безызъянно: такое удостоверение современно самому атману — [знание] пребывает, доколе он, — и не отменяется; атман же безначально-бесконечен. Так и видано: солнце — [само] свет — зовётся светящим; именование живёт, доколе солнце; и в вещи без различия «двояко явлена — по особи», — говорят.