संजय उवाच
तथा तु वैकर्तनपीडितं तं; भीमं प्रयान्तं पुरुषप्रवीरम् ॥
समीक्ष्य राजन् नरवीरमध्ये; शिनिप्रवीरो ऽनुययौ रथेन ॥
नदन् यथा वज्रधरस् तपान्ते; ज्वलन् यथा जलदान्ते च सूर्यः ॥
निघ्नन्न् अमित्रान् धनुषा दृढेन; संकम्पयंस् तव पुत्रस्य सेनाम् ॥
तं यान्तम् अश्वै रजतप्रकाशैर्; आयोधने नरवीरं चरन्तम् ॥
नाशक्नुवन् वारयितुं त्वदीयाः; सर्वे रथा भारत माधवाग्र्यम् ॥
saṃjaya uvāca
tathā tu vaikartanapīḍitaṃ taṃ; bhīmaṃ prayāntaṃ puruṣapravīram ||
samīkṣya rājan naravīramadhye; śinipravīro 'nuyayau rathena ||
nadan yathā vajradharas tapānte; jvalan yathā jaladānte ca sūryaḥ ||
nighnann amitrān dhanuṣā dṛḍhena; saṃkampayaṃs tava putrasya senām ||
taṃ yāntam aśvai rajataprakāśair; āyodhane naravīraṃ carantam ||
nāśaknuvan vārayituṃ tvadīyāḥ; sarve rathā bhārata mādhavāgryam ||
Так же, узрев того Бхиму, мужа-героя, теснимого Вайкартаною [Карною], уходящего, о царь, среди мужей-героев, герой Шини [Сатьяки] последовал [на] колеснице, рыча, словно громовержец [в] конце зноя, пылая, словно солнце [в] конце туч, разя недругов крепким луком, сотрясая войско твоего сына. Того, едущего [на] серебристых конях, мужа-героя, странствующего [по] полю брани, не могли сдержать твои, все колесничие, о Бхарата, — первейшего Мадхаву [Сатьяки].
276e9d456309 · опубликовано 19 июл. 2026 г., 16:25:13 UTC
Доступно наRUENЛистайте стихи клавишами
Сатьяки, как солнце после дождей, как гром на исходе зноя, идёт следом за Арджуною, и никто не в силах его сдержать. Знаменательно, что выходит он не ради себя, а вслед за уходящим Бхимою и за Арджуною: доблесть его — в верности соратникам. Стих учит, что неудержим тот, кто бьётся за други своя; и сила, рождённая преданностью, сотрясает целое войско там, где одиночное честолюбие было бы остановлено.