Mahabharata
Сабхакрия-парва: отбытие Кришны в Двараку · Verse 2.2.4–5
1921 / 3756
Mahabharata · 2.2.4–5
Devanāgarī

ददर्शानन्तरं कृष्णो भगिनीं स्वां महायशाः ॥
ताम् उपेत्य हृषीकेशः प्रीत्या बाष्पसमन्वितः ॥
अर्थ्यं तथ्यं हितं वाक्यं लघु युक्तम् अनुत्तमम् ॥
उवाच भगवान् भद्रां सुभद्रां भद्रभाषिणीम् ॥

Transliteration (IAST)

dadarśānantaraṃ kṛṣṇo bhaginīṃ svāṃ mahāyaśāḥ ||
tām upetya hṛṣīkeśaḥ prītyā bāṣpasamanvitaḥ ||
arthyaṃ tathyaṃ hitaṃ vākyaṃ laghu yuktam anuttamam ||
uvāca bhagavān bhadrāṃ subhadrāṃ bhadrabhāṣiṇīm ||

Word-by-word
SanskritIASTMeaning
ददर्श अनन्तरम् कृष्णःdadarśa anantaram kṛṣṇaḥзатем увидел Кришна
भगिनीम् स्वाम् महा-यशाःbhaginīm svām mahā-yaśāḥсестру свою [Субхадру], многославный;
ताम् उपेत्य हृषीकेशःtām upetya hṛṣīkeśaḥприблизившись к ней, Хришикеша,
प्रीत्या बाष्प-समन्वितःprītyā bāṣpa-samanvitaḥс любовью, со слезами,
अर्थ्यम् तथ्यम् हितम् वाक्यम्arthyam tathyam hitam vākyamслово содержательное, правдивое, благое,
लघु युक्तम् अनुत्तमम्laghu yuktam anuttamamкраткое, уместное, непревзойдённое
उवाच भगवान् भद्राम्uvāca bhagavān bhadrāmмолвил Господь благой
सुभद्राम् भद्र-भाषिणीम्subhadrām bhadra-bhāṣiṇīmСубхадре, благоречивой.
Translation

«Затем многославный Кришна увидел свою сестру Субхадру; и, приблизившись к ней с любовью и слезами, Хришикеша молвил благой Субхадре, чья речь блага, слово содержательное, правдивое, благое, краткое, уместное и непревзойдённое».

Commentary

Здесь Господь, владыка чувств, являет слёзы любви при расставании с сестрою. Знаменательно, что слово Его описано шестью достоинствами — содержательное, правдивое, благое, краткое, уместное, непревзойдённое: такова речь праведного, в которой нет ни лжи, ни пустоты, ни вреда. Так писание ставит образец благой речи; и Субхадра вверяет Ему послания к родне.

Version

f27c457ada5a · published Jun 16, 2026, 12:05:00 PM UTC

Page between verses with