पराशरः पर्वतश् च तथा सावर्णिगालवौ ॥
शङ्खश् च लिखितश् चैव तथा गौरशिरा मुनिः ॥
दुर्वासाश् च दीर्घतपा याज्ञवल्क्यो ऽथ भालुकिः ॥
उद्दालकः श्वेतकेतुस् तथा शाट्यायनः प्रभुः ॥
हविष्मांश् च गविष्ठश् च हरिश्चन्द्रश् च पार्थिवः ॥
हृद्यश् चोदरशाण्डिल्यः पाराशर्यः कृषीवलः ॥
parāśaraḥ parvataś ca tathā sāvarṇigālavau ||
śaṅkhaś ca likhitaś caiva tathā gauraśirā muniḥ ||
durvāsāś ca dīrghatapā yājñavalkyo 'tha bhālukiḥ ||
uddālakaḥ śvetaketus tathā śāṭyāyanaḥ prabhuḥ ||
haviṣmāṃś ca gaviṣṭhaś ca hariścandraś ca pārthivaḥ ||
hṛdyaś codaraśāṇḍilyaḥ pārāśaryaḥ kṛṣīvalaḥ ||
«[Там] Парашара, Парвата, Саварни и Галава, Шанкха и Ликхита, и мудрец Гаурашира; Дурваса и Диргхатапас, Яджнявалкья, затем Бхалуки, Уддалака, Шветакету и владыка Шатьяяна; Хавишман, Гавиштха, царь Харишчандра, Хридья и Удара-Шандилья, Парашарья и Кришивала».
7f401b05cdcb · published Jun 16, 2026, 12:30:00 PM UTC
Page between verses with
Здесь среди небожителей назван и царь Харишчандра — правитель, прославленный правдивостью. Знаменательно, что рядом с провидцами восседает царь: верность истине возводит властителя в сонм мудрецов. Так писание являет, что и престол ведёт к небу, когда держится правды; и перечень продолжается.