तथोक्तवाक्यं तु पुरोहितं तं; स्थितं विनीतं समुदीक्ष्य राजा ॥
समीपस्थं भीमम् इदं शशास; प्रदीयतां पाद्यम् अर्घ्यं तथास्मै ॥
मान्यः पुरोधा द्रुपदस्य राज्ञस्; तस्मै प्रयोज्याभ्यधिकैव पूजा ॥
भीमस् तथा तत् कृतवान् नरेन्द्र; तां चैव पूजां प्रतिसंगृहीत्वा ॥
tathoktavākyaṃ tu purohitaṃ taṃ; sthitaṃ vinītaṃ samudīkṣya rājā ||
samīpasthaṃ bhīmam idaṃ śaśāsa; pradīyatāṃ pādyam arghyaṃ tathāsmai ||
mānyaḥ purodhā drupadasya rājñas; tasmai prayojyābhyadhikaiva pūjā ||
bhīmas tathā tat kṛtavān narendra; tāṃ caiva pūjāṃ pratisaṃgṛhītvā ||
«Оглядев того пурохиту, так сказавшего, стоящего смиренно, царь Юдхиштхира повелел стоящему рядом Бхиме: „Да будут поданы ему вода для ног и аргхья; почтенен пурохита царя Друпады, ему да будет оказано особое почитание“. Бхима так и сделал, о владыка людей, и пурохита, приняв то почитание, —».
dbf092d9e87c · опубликовано 12 июл. 2026 г., 17:44:41 UTC
Доступно наRUENЛистайте стихи клавишами
Здесь хозяева чтят посланца-брахмана. Знаменательно, что Юдхиштхира велит оказать пурохите «особое почитание»: и в бедности гостю-брахману воздаётся должное. Здесь — неизменная дхарма гостеприимства: достойного чтут, каково бы ни было своё положение. Так писание являет благонравие Пандавов; и почёт пурохите свидетельствует об их истинном достоинстве более слов.