द्रोण उवाच
चिन्त्यं बहु महाराज कृत्यं यत् तत्र मे शृणु ॥
त्रयो हि समतिक्रान्ताः पाण्डवानां महारथाः ॥
यावद् एव भयं पश्चात् तावद् एषां पुरःसरम् ॥
तद् गरीयस्तरं मन्ये यत्र कृष्णधनंजयौ ॥
सा पुरस्ताच् च पश्चाच् च गृहीता भारती चमूः ॥
तत्र कृत्यम् अहं मन्ये सैन्धवस्याभिरक्षणम् ॥
स नो रक्ष्यतमस् तात क्रुद्धाद् भीतो धनंजयात् ॥
droṇa uvāca
cintyaṃ bahu mahārāja kṛtyaṃ yat tatra me śṛṇu ||
trayo hi samatikrāntāḥ pāṇḍavānāṃ mahārathāḥ ||
yāvad eva bhayaṃ paścāt tāvad eṣāṃ puraḥsaram ||
tad garīyastaraṃ manye yatra kṛṣṇadhanaṃjayau ||
sā purastāc ca paścāc ca gṛhītā bhāratī camūḥ ||
tatra kṛtyam ahaṃ manye saindhavasyābhirakṣaṇam ||
sa no rakṣyatamas tāta kruddhād bhīto dhanaṃjayāt ||
[Дрона:] «[Должно] обдумать многое, о великий царь; слушай, какое там [у] меня дело. Ибо трое прошли [из] Пандавов великие воины; то более тяжким мню, где Кришна-Дхананджая [есть]. Та рать Бхаратов захвачена спереди и сзади. Там делом я считаю охрану Синдхийца; он [для] нас наиохраняемейший, о любезный, страшащийся разгневанного Дхананджаи».
d4d70b9d0f03 · опубликовано 19 июл. 2026 г., 16:17:33 UTC
Доступно наRUENЛистайте стихи клавишами
Дрона видит главное: рать «purastāc ca paścāc ca gṛhītā», зажата спереди и сзади, и важнее всего — «saindhavasya abhirakṣaṇam», охрана Джаядратхи. Знаменательно, что мудрый среди смятения различает суть. Стих учит, что в час многих угроз должно прозреть решающую: не растекаясь по всем бедам разом, мудрый сосредоточивает усилие на узловом — там, где решается исход, — ибо распылённость губит, а сосредоточенность спасает.