धृतेश् च महिम्नो ऽस्यास्मिन्न् उपलब्धेः
dhṛteś ca mahimno 'syāsminn upalabdheḥ
И из держания: «Атман — мост-скрепа, чтобы миры не смешались» — это величие обретается в дахаре.
धृतेश् च महिम्नोऽस्यास्मिन्न् उपलब्धेः ॥
दहरोऽस्मिन्न् अन्तराकाश इति प्रकृत्य वियद् उपमा-पूर्वकं तत्र सर्व-समानत्वम् उक्त्वात्म-शब्दं च प्रयुज्योपदिश्य चापहत-पाप्मत्वादि तम् एवानतिवृत्त-प्रकरणं निर्दिशति । अथ य आत्मा स सेतुर् विधृतिर् एषां लोकानां असम्भेदाय [छा.उ. 7.4.1] इति । तस्माद् अस्य विश्व-धृति-रूपस्य महिम्नोऽस्मिन् दहरे प्राप्तेर् अयं श्री-विष्णुर् एव । एष सेतुर् विधारण एषां लोकानां असम्भेदाय [बृ.आ.उ. 4.4.22] इत्य् अन्यत्राप्य् एष महिमा तत्रैव दृष्टः ॥16॥
dhṛteś ca mahimno'syāsminn upalabdheḥ ||
daharo'sminn antarākāśa iti prakṛtya viyad upamā-pūrvakaṁ tatra sarva-samānatvam uktvātma-śabdaṁ ca prayujyopadiśya cāpahata-pāpmatvādi tam evānativṛtta-prakaraṇaṁ nirdiśati | atha ya ātmā sa setur vidhṛtir eṣāṁ lokānāṁ asambhedāya [chā.u. 7.4.1] iti | tasmād asya viśva-dhṛti-rūpasya mahimno'smin dahare prāpter ayaṁ śrī-viṣṇur eva | eṣa setur vidhāraṇa eṣāṁ lokānāṁ asambhedāya [bṛ.ā.u. 4.4.22] ity anyatrāpy eṣa mahimā tatraiva dṛṣṭaḥ ||16||
fdc9bf293a5a · 发布于 2026年7月27日 04:14:43 UTC
可用语言RU用方向键翻颂
«И из держания: это величие обретается в нём».
Начав «малое пространство в нём», с предпосланным сравнением с пространством, сказав о вмещении там всего, применив слово «Атман» и преподав безгрешность и прочее, [текст], не покинув раздела, указывает его же: «А этот Атман — мост, скрепа, дабы эти миры не смешались» [8.4.1]. Потому — из обретения в дахаре этого величия в образе вседержания — он сам Шри-Вишну. «Он — мост-держатель, дабы миры не смешались» — и в ином месте [Брихадараньяка 4.4.22] это величие видано в Нём же.