यथा हि दिवि दीप्तांशुः प्रभासयति तेजसा ॥
तथा भुवि महीपालो दीप्त्या संवरणो ऽभवत् ॥
यथार्चयन्ति चादित्यम् उद्यन्तं ब्रह्मवादिनः ॥
तथा संवरणं पार्थ ब्राह्मणावरजाः प्रजाः ॥
स सोमम् अति कान्तत्वाद् आदित्यम् अति तेजसा ॥
बभूव नृपतिः श्रीमान् सुहृदां दुर्हृदाम् अपि ॥
एवंगुणस्य नृपतेस् तथावृत्तस्य कौरव ॥
तस्मै दातुं मनश् चक्रे तपतीं तपनः स्वयम् ॥
yathā hi divi dīptāṃśuḥ prabhāsayati tejasā ||
tathā bhuvi mahīpālo dīptyā saṃvaraṇo 'bhavat ||
yathārcayanti cādityam udyantaṃ brahmavādinaḥ ||
tathā saṃvaraṇaṃ pārtha brāhmaṇāvarajāḥ prajāḥ ||
sa somam ati kāntatvād ādityam ati tejasā ||
babhūva nṛpatiḥ śrīmān suhṛdāṃ durhṛdām api ||
evaṃguṇasya nṛpates tathāvṛttasya kaurava ||
tasmai dātuṃ manaś cakre tapatīṃ tapanaḥ svayam ||
«Как в небе лучезарный Сурья озаряет сиянием, так на земле блеском сиял царь Самварана; и как знатоки Брахмана чтят восходящего Адитью, так подданные чтили Самварану. Он превзошёл Сому красотою, Адитью — сиянием; был царь блистательный — и для друзей, и для недругов. Такому добродетельному и так живущему царю, о Каурава, сам Тапана решил отдать Тапати».
3ea4c2fd3401 · published Jun 18, 2026, 5:52:39 PM UTC
Page between verses with
Здесь почитатель уподобляется почитаемому. Знаменательно сравнение: Самварана сияет на земле, как Сурья в небе, и народ чтит его, как чтут восходящее солнце; преданный отражает в себе свет того, кому служит. Здесь открывается, что близость к божеству преображает почитателя по его подобию: служа свету, сам делаешься светел. Так писание являет, что преданность не только награждается, но и уподобляет преданного его божеству; и Самварана, чтя Сурью, сам стал солнцем среди царей.