कासि कस्यासि रम्भोरु किमर्थं चेह तिष्ठसि ॥
कथं च निर्जने ऽरण्ये चरस्य् एका शुचिस्मिते ॥
त्वं हि सर्वानवद्याङ्गी सर्वाभरणभूषिता ॥
विभूषणम् इवैतेषां भूषणानाम् अभीप्सितम् ॥
न देवीं नासुरीं चैव न यक्षीं न च राक्षसीम् ॥
न च भोगवतीं मन्ये न गन्धर्वीं न मानुषीम् ॥
या हि दृष्टा मया काश् चिच् छ्रुता वापि वराङ्गनाः ॥
न तासां सदृशीं मन्ये त्वाम् अहं मत्तकाशिनि ॥
kāsi kasyāsi rambhoru kimarthaṃ ceha tiṣṭhasi ||
kathaṃ ca nirjane 'raṇye carasy ekā śucismite ||
tvaṃ hi sarvānavadyāṅgī sarvābharaṇabhūṣitā ||
vibhūṣaṇam ivaiteṣāṃ bhūṣaṇānām abhīpsitam ||
na devīṃ nāsurīṃ caiva na yakṣīṃ na ca rākṣasīm ||
na ca bhogavatīṃ manye na gandharvīṃ na mānuṣīm ||
yā hi dṛṣṭā mayā kāś cic chrutā vāpi varāṅganāḥ ||
na tāsāṃ sadṛśīṃ manye tvām ahaṃ mattakāśini ||
«Кто ты, чья ты, о прекраснобёдрая, и зачем здесь стоишь? И как в безлюдном лесу бродишь одна, о светло улыбающаяся? Ибо ты, во всём безупречная телом, украшенная всеми уборами, сама — как желанное украшение для этих украшений. Ни богинею, ни асури, ни якши, ни ракшаси, ни нагини, ни гандхарви, ни смертною не мню тебя; какие прекрасные жёны мною ни виданы или о ком ни слыхано, — ни одной из них подобною не мню тебя, о пьяняще-блистающая».
6a7e461c5adb · published Jun 18, 2026, 5:52:39 PM UTC
Page between verses with
Здесь восхищение силится постичь природу узренной. Знаменательно изящество хвалы: дева столь прекрасна, что сами уборы украшаются ею, а не она ими — красота её превосходит всякое убранство. Знаменательно и недоумение царя: он не может отнести её ни к одному роду существ — дивное не вмещается в привычные мерки. Здесь открывается, что подлинно высокое поражает узнаванием своей превыше-мирности. Так писание являет восторг пред несравненным; и вопрос царя — это и преклонение, и попытка разума объять необъятное.