अक्षरम् अम्बरान्त-धृतेः
akṣaram ambarānta-dhṛteḥ
Акшара [Гарги] — Брахман: ибо держит всё вплоть до пространства.
बृहद्-आरण्यके पठ्यते—कस्मिन् नु खल्व् आकाश ओतश् च प्रोतश् चेति । एतद् वै तद् अक्षरं गार्गि ब्राह्मणा अभिवदन्त्य् अस्थूलम् अनण्व् अह्रस्वम् अदीर्घम् अलोहितम् अस्नेहम् अच्छायम् [बृ.आ.उ. 3.8.7-8] इत्य् आदि । तत्र संशयः—किम् अक्षरं, प्रधानं किं वा जीव उत ब्रह्म ? इति । तत्र त्रिष्व् अप्य् अक्षर-शब्द-प्रयोगाद् अनिर्णयः स्याद् इति प्राप्तौ—
अक्षरम् अम्बरान्त-धृतेः
अक्षरं ब्रह्मैव । कुतः ? अम्बरेति । एतस्मिन् नु खल्व् अक्षरे गार्ग्य् आकाश ओतश् च प्रोतश् चेति [बृ.आ.उ. 3.8.12] इत्य् आकाश-पर्यन्तस्य सर्वस्य धारणात् ॥10॥
bṛhad-āraṇyake paṭhyate—kasmin nu khalv ākāśa otaś ca protaś ceti | etad vai tad akṣaraṁ gārgi brāhmaṇā abhivadanty asthūlam anaṇv ahrasvam adīrgham alohitam asneham acchāyam [bṛ.ā.u. 3.8.7-8] ity ādi | tatra saṁśayaḥ—kim akṣaraṁ, pradhānaṁ kiṁ vā jīva uta brahma ? iti | tatra triṣv apy akṣara-śabda-prayogād anirṇayaḥ syād iti prāptau—
akṣaram ambarānta-dhṛteḥ
akṣaraṁ brahmaiva | kutaḥ ? ambareti | etasmin nu khalv akṣare gārgy ākāśa otaś ca protaś ceti [bṛ.ā.u. 3.8.12] ity ākāśa-paryantasya sarvasya dhāraṇāt ||10||
22dbb85956af · प्रकाशित 27 जुल॰ 2026, 4:14:43 am UTC
उपलब्ध भाषाएँRUश्लोक बदलें इन कुंजियों से
В Брихадараньяке читается: «На чём же выткано и переткано пространство? — Это, о Гарги, то Непреходящее, [о котором] возвещают брахманы: не толсто, не тонко, не коротко, не длинно, не красно, не влажно, не тень…» [3.8.7–8]. Здесь сомнение: акшара — прадхана, джива или Брахман? Поскольку слово «акшара» прилагается ко всем трём, была бы нерешённость. При таком полученном —
«Акшара — из держания вплоть до пространства».
Акшара — именно Брахман. Почему? «Пространство»: «на этом-то Непреходящем, Гарги, выткано и переткано пространство» [3.8.11] — из держания всего, вплоть до пространства.