सा च प्रशासनात्
sā ca praśāsanāt
И то держание — повелением: «по повелению этого Акшары стоят солнце и луна».
ननु सा प्रधानेऽपि स्यात्, सर्व-विकार-कारणत्वात् । जीवे च भोग्य-भूत-सर्वाचिद्-वस्त्व्-आश्रयत्वाद् इति चेत्, तत्राह—
सा च प्रशासनात् ।
साम्बरान्त-धृतिर् ब्रह्मण्य् एव । कुतः ? प्रेति । एतस्य वा अक्षरस्य प्रशासने गार्गि द्याव्-आपृथिव्यौ विधृते तिष्ठतः । एतस्य वा अक्षरस्य सूर्या-चन्द्रमसौ विधृतौ तिष्ठतः [बृ.आ.उ. 3.8.9] इत्य् आदि विदितस्य प्रशासनस्य तत्रैव सम्भवाद् इत्य् अर्थः । न चेदं स्व-प्रशासनाधीनं सर्व-धारणं जडे प्रधाने बद्ध-मुक्तोभयावस्थे जीवे च समस्ति ॥11॥
nanu sā pradhāne'pi syāt, sarva-vikāra-kāraṇatvāt | jīve ca bhogya-bhūta-sarvācid-vastv-āśrayatvād iti cet, tatrāha—
sā ca praśāsanāt |
sāmbarānta-dhṛtir brahmaṇy eva | kutaḥ ? preti | etasya vā akṣarasya praśāsane gārgi dyāv-āpṛthivyau vidhṛte tiṣṭhataḥ | etasya vā akṣarasya sūryā-candramasau vidhṛtau tiṣṭhataḥ [bṛ.ā.u. 3.8.9] ity ādi viditasya praśāsanasya tatraiva sambhavād ity arthaḥ | na cedaṁ sva-praśāsanādhīnaṁ sarva-dhāraṇaṁ jaḍe pradhāne baddha-muktobhayāvasthe jīve ca samasti ||11||
3dbcfe0734da · प्रकाशित 27 जुल॰ 2026, 4:14:43 am UTC
उपलब्ध भाषाएँRUश्लोक बदलें इन कुंजियों से
Но [скажут]: оно было бы и у прадханы — как у причины всех видоизменений, и у дживы — как у опоры всех косных вещей, объектов вкушения. На это говорит:
«И то — из повеления».
То держание вплоть до пространства — лишь в Брахмане. Почему? «Пове-»: «по повелению этого Акшары, Гарги, стоят удержанные небо и земля; по повелению этого Акшары стоят солнце и луна» [3.8.9] — возможность известного [отсюда] повеления — лишь в Нём. И это вседержание, подвластное собственному повелению, не имеется ни в косной прадхане, ни в дживе обоих состояний — связанном и свободном.