असितो देवलः सत्यः सर्पमाली महाशिराः ॥
अर्वावसुः सुमित्रश् च मैत्रेयः शुनको बलिः ॥
बको दाल्भ्यः स्थूलशिराः कृष्णद्वैपायनः शुकः ॥
सुमन्तुर् जैमिनिः पैलो व्यासशिष्यास् तथा वयम् ॥
तित्तिरिर् याज्ञवल्क्यश् च ससुतो लोमहर्षणः ॥
अप्सुहोम्यश् च धौम्यश् च आणीमाण्डव्यकौशिकौ ॥
asito devalaḥ satyaḥ sarpamālī mahāśirāḥ ||
arvāvasuḥ sumitraś ca maitreyaḥ śunako baliḥ ||
bako dālbhyaḥ sthūlaśirāḥ kṛṣṇadvaipāyanaḥ śukaḥ ||
sumantur jaiminiḥ pailo vyāsaśiṣyās tathā vayam ||
tittirir yājñavalkyaś ca sasuto lomaharṣaṇaḥ ||
apsuhomyaś ca dhaumyaś ca āṇīmāṇḍavyakauśikau ||
«[Там были] Асита Девала, Сатья, Сарпамали, Махашира, Арвавасу, Сумитра, Майтрея, Шунака, Бали; Бака Далбхья, Стхулашира, Кришна-Двайпаяна [Вьяса], Шука, Суманту, Джаймини, Паила, ученики Вьясы и мы [сами]; Титтири, Яджнявалкья, Ломахаршана с сыном, Апсухомья, Дхаумья, Анимандавья и Каушика».
e6934c2e7e4b · published Jun 16, 2026, 12:15:00 PM UTC
Page between verses with
Здесь имена великих провидцев звучат, как перекличка хранителей знания. Знаменательно, что среди них — Кришна-Двайпаяна Вьяса, составитель Вед и сей самой повести, и сын его Шука: к праведному царю стекается сам свет ведической мудрости. Так писание являет, что обитель дхармы притягивает знание; и список мудрецов продолжается.