जटासुरो मद्रकान्तश् च राजा; कुन्तिः कुणिन्दश् च किरातराजः ॥
तथाङ्गवङ्गौ सह पुण्ड्रकेण; पाण्ड्योड्रराजौ सह चान्ध्रकेण ॥
किरातराजः सुमना यवनाधिपतिस् तथा ॥
चाणूरो देवरातश् च भोजो भीमरथश् च यः ॥
श्रुतायुधश् च कालिङ्गो जयत्सेनश् च मागधः ॥
सुशर्मा चेकितानश् च सुरथो ऽमित्रकर्षणः ॥
jaṭāsuro madrakāntaś ca rājā; kuntiḥ kuṇindaś ca kirātarājaḥ ||
tathāṅgavaṅgau saha puṇḍrakeṇa; pāṇḍyoḍrarājau saha cāndhrakeṇa ||
kirātarājaḥ sumanā yavanādhipatis tathā ||
cāṇūro devarātaś ca bhojo bhīmarathaś ca yaḥ ||
śrutāyudhaś ca kāliṅgo jayatsenaś ca māgadhaḥ ||
suśarmā cekitānaś ca suratho 'mitrakarṣaṇaḥ ||
«Джатасура, царь Мадраканта, Кунти, Кунинда и царь киратов, также цари Анги и Ванги с Пундракою, цари Пандьи и Одры с Андхракою; царь киратов Сумана, владыка яванов, Чанура, Деварата, Бходжа Бхимаратха, Шрутаюдха Калинга, Джаятсена Магадха, Сушарма, Чекитана и Суратха, истязатель врагов».
d838f1725a81 · published Jun 16, 2026, 12:15:00 PM UTC
Page between verses with
Здесь сходятся владыки самых дальних пределов — севера и юга, востока и запада. Знаменательно, что в одной зале собраны народы всех окраин: праведное царство объемлет своим почётом весь обитаемый мир, не разделяя своих и чужих. Так писание являет вселенский охват собрания; и перечень царей ещё длится.