वह्निर् वाचा मुखं भेजे नोदतिष्ठत् तदा विराट्
घ्राणेन नासिके वायुर् नोदतिष्ठत् तदा विराट्
अक्षिणी चक्षुषादित्यो नोदतिष्ठत् तदा विराट्
श्रोत्रेण कर्णौ च दिशो नोदतिष्ठत् तदा विराट्
त्वचं रोमभिर् ओषध्यो नोदतिष्ठत् तदा विराट्
रेतसा शिश्नम् आपस् तु नोदतिष्ठत् तदा विराट्
vahnir vācā mukhaṃ bheje nodatiṣṭhat tadā virāṭ
ghrāṇena nāsike vāyur nodatiṣṭhat tadā virāṭ
akṣiṇī cakṣuṣādityo nodatiṣṭhat tadā virāṭ
śrotreṇa karṇau ca diśo nodatiṣṭhat tadā virāṭ
tvacaṃ romabhir oṣadhyo nodatiṣṭhat tadā virāṭ
retasā śiśnam āpas tu nodatiṣṭhat tadā virāṭ
«Огонь с речью вошёл в уста — не встал тогда Вселенский; ветер с обонянием в ноздри — не встал тогда Вселенский; солнце со зрением в глаза — не встал тогда Вселенский; стороны света со слухом в уши — не встал тогда Вселенский; растения с волосками в кожу — не встал тогда Вселенский; воды с семенем в детородное — не встал тогда Вселенский.
c31d599d4a6e · published Aug 14, 2026, 12:00:00 AM UTC
Available inRUPage between verses with
Припев «не встал тогда Вселенский» повторяется дословно двенадцать раз; на нём и держится вся сила места.
Бхедже — «обрёл, занял». Глагол от бхадж, «делить»; каждое божество занимает свою долю.
Входят они не вместе, а по одному, и всякий раз ничего не выходит; перечень нарочно тянется.