नियतं सङ्गरहितम् अरागद्वेषतः कृतम् ॥
अफलप्रेप्सुना कर्म यत् तत् सात्त्विकम् उच्यते ॥
यत् तु कामेप्सुना कर्म साहंकारेण वा पुनः ॥
क्रियते बहुलायासं तद् राजसम् उदाहृतम् ॥
अनुबन्धं क्षयं हिंसाम् अनपेक्ष्य च पौरुषम् ॥
मोहाद् आरभ्यते कर्म यत् तत् तामसम् उच्यते ॥
मुक्तसङ्गो ऽनहंवादी धृत्युत्साहसमन्वितः ॥
सिद्ध्यसिद्ध्योर् निर्विकारः कर्ता सात्त्विक उच्यते ॥
रागी कर्मफलप्रेप्सुर् लुब्धो हिंसात्मको ऽशुचिः ॥
हर्षशोकान्वितः कर्ता राजसः परिकीर्तितः ॥
अयुक्तः प्राकृतः स्तब्धः शठो नैकृतिको ऽलसः ॥
विषादी दीर्घसूत्री च कर्ता तामस उच्यते ॥
niyataṃ saṅgarahitam arāgadveṣataḥ kṛtam ||
aphalaprepsunā karma yat tat sāttvikam ucyate ||
yat tu kāmepsunā karma sāhaṃkāreṇa vā punaḥ ||
kriyate bahulāyāsaṃ tad rājasam udāhṛtam ||
anubandhaṃ kṣayaṃ hiṃsām anapekṣya ca pauruṣam ||
mohād ārabhyate karma yat tat tāmasam ucyate ||
muktasaṅgo 'nahaṃvādī dhṛtyutsāhasamanvitaḥ ||
siddhyasiddhyor nirvikāraḥ kartā sāttvika ucyate ||
rāgī karmaphalaprepsur lubdho hiṃsātmako 'śuciḥ ||
harṣaśokānvitaḥ kartā rājasaḥ parikīrtitaḥ ||
ayuktaḥ prākṛtaḥ stabdhaḥ śaṭho naikṛtiko 'lasaḥ ||
viṣādī dīrghasūtrī ca kartā tāmasa ucyate ||
«Предписанное действие, совершённое без привязанности, без влечения и ненависти, тем, кто не ищет плода, называется саттвическим. Но действие, совершаемое ради желания или с эгоизмом, с большим напряжением, объявлено раджасическим. Действие, которое начинается из заблуждения, без учёта последствий, ущерба, вреда и собственных сил, называется тамасическим. Деятель, свободный от привязанности, не говорящий “я”, наделённый стойкостью и усердием, неизменный в успехе и неуспехе, называется саттвическим. Деятель, привязанный, ищущий плода действия, жадный, вредоносный, нечистый, подверженный восторгу и скорби, назван раджасическим. Деятель недисциплинированный, грубый, упрямый, лживый, злонамеренный, ленивый, унылый и медлительный называется тамасическим».
f1fd246e6089 · опубликовано 17 июл. 2026 г., 21:02:21 UTC
Доступно наRUENЛистайте стихи клавишами
Качество поступка определяется не только внешним результатом, но и сознанием исполнителя. Благость проявляется в ясном долге и ровности, страсть — в погоне за плодом, тьма — в слепом начале без ответственности.