सुखं त्व् इदानीं त्रिविधं शृणु मे भरतर्षभ ॥
अभ्यासाद् रमते यत्र दुःखान्तं च निगच्छति ॥
यत् तदग्रे विषम् इव परिणामे ऽमृतोपमम् ॥
तत् सुखं सात्त्विकं प्रोक्तम् आत्मबुद्धिप्रसादजम् ॥
विषयेन्द्रियसंयोगाद् यत् तदग्रे ऽमृतोपमम् ॥
परिणामे विषम् इव तत् सुखं राजसं स्मृतम् ॥
यद् अग्रे चानुबन्धे च सुखं मोहनम् आत्मनः ॥
निद्रालस्यप्रमादोत्थं तत् तामसम् उदाहृतम् ॥
न तद् अस्ति पृथिव्यां वा दिवि देवेषु वा पुनः ॥
सत्त्वं प्रकृतिजैर् मुक्तं यद् एभिः स्यात् त्रिभिर् गुणैः ॥
sukhaṃ tv idānīṃ trividhaṃ śṛṇu me bharatarṣabha ||
abhyāsād ramate yatra duḥkhāntaṃ ca nigacchati ||
yat tadagre viṣam iva pariṇāme 'mṛtopamam ||
tat sukhaṃ sāttvikaṃ proktam ātmabuddhiprasādajam ||
viṣayendriyasaṃyogād yat tadagre 'mṛtopamam ||
pariṇāme viṣam iva tat sukhaṃ rājasaṃ smṛtam ||
yad agre cānubandhe ca sukhaṃ mohanam ātmanaḥ ||
nidrālasyapramādotthaṃ tat tāmasam udāhṛtam ||
na tad asti pṛthivyāṃ vā divi deveṣu vā punaḥ ||
sattvaṃ prakṛtijair muktaṃ yad ebhiḥ syāt tribhir guṇaiḥ ||
«Теперь услышь от Меня, о лучший из Бхаратов, о трёх видах счастья. То счастье, в котором человек радуется через практику и достигает конца страдания, которое вначале подобно яду, а в результате подобно нектару, рождается из ясности духовного разума и названо саттвическим. Счастье, возникающее из соединения чувств с объектами, сперва подобно нектару, а в результате подобно яду; оно считается раджасическим. Счастье, которое и в начале, и в продолжении вводит душу в заблуждение, рождаясь из сна, лени и беспечности, объявлено тамасическим. Нет ни на земле, ни на небе среди богов такого существа, которое было бы свободно от этих трёх гун, рождённых пракрити».
8a9b354a6471 · опубликовано 17 июл. 2026 г., 21:02:21 UTC
Доступно наRUENЛистайте стихи клавишами
Счастье раскрывает направление сознания. Благость требует дисциплины и сначала кажется трудной, но ведёт к чистоте; страсть сладка в начале и горька в конце; тьма маскирует оцепенение под покой.