ततो बाहू समुच्छ्रित्य निवार्य च सभासदः ॥
विदुरः सर्वधर्मज्ञ इदं वचनम् अब्रवीत् ॥
विदुर उवाच
द्रौपदी प्रश्नम् उक्त्वैवं रोरवीति ह्य् अनाथवत् ॥
न च विब्रूत तं प्रश्नं सभ्या धर्मो ऽत्र पीड्यते ॥
सभां प्रपद्यते ह्य् आर्तः प्रज्वलन्न् इव हव्यवाट् ॥
तं वै सत्येन धर्मेण सभ्याः प्रशमयन्त्य् उत ॥
धर्मप्रश्नम् अथो ब्रूयाद् आर्तः सभ्येषु मानवः ॥
विब्रूयुस् तत्र ते प्रश्नं कामक्रोधवशातिगाः ॥
विकर्णेन यथाप्रज्ञम् उक्तः प्रश्नो नराधिपाः ॥
भवन्तो ऽपि हि तं प्रश्नं विब्रुवन्तु यथामति ॥
यो हि प्रश्नं न विब्रूयाद् धर्मदर्शी सभां गतः ॥
अनृते या फलावाप्तिस् तस्याः सो ऽर्धं समश्नुते ॥
यः पुनर् वितथं ब्रूयाद् धर्मदर्शी सभां गतः ॥
अनृतस्य फलं कृत्स्नं संप्राप्नोतीति निश्चयः ॥
tato bāhū samucchritya nivārya ca sabhāsadaḥ ||
viduraḥ sarvadharmajña idaṃ vacanam abravīt ||
vidura uvāca
draupadī praśnam uktvaivaṃ roravīti hy anāthavat ||
na ca vibrūta taṃ praśnaṃ sabhyā dharmo 'tra pīḍyate ||
sabhāṃ prapadyate hy ārtaḥ prajvalann iva havyavāṭ ||
taṃ vai satyena dharmeṇa sabhyāḥ praśamayanty uta ||
dharmapraśnam atho brūyād ārtaḥ sabhyeṣu mānavaḥ ||
vibrūyus tatra te praśnaṃ kāmakrodhavaśātigāḥ ||
vikarṇena yathāprajñam uktaḥ praśno narādhipāḥ ||
bhavanto 'pi hi taṃ praśnaṃ vibruvantu yathāmati ||
yo hi praśnaṃ na vibrūyād dharmadarśī sabhāṃ gataḥ ||
anṛte yā phalāvāptis tasyāḥ so 'rdhaṃ samaśnute ||
yaḥ punar vitathaṃ brūyād dharmadarśī sabhāṃ gataḥ ||
anṛtasya phalaṃ kṛtsnaṃ saṃprāpnotīti niścayaḥ ||
Тогда, воздев руки и удержав сидящих в собрании, Видура, знаток всех дхарм, молвил: «Драупади, изрекши свой вопрос, рыдает, как беззащитная, а вы не разрешаете его — здесь дхарма терпит ущерб. Страждущий приходит в собрание, как пылающий жертвенный огонь, и сидящие в нём должны умирить его истиной и дхармой. Страждущий вопрошает их о деле дхармы — пусть же разрешат они вопрос, отрешась от власти страсти и гнева. Викарна разрешил его по разумению, о владыки людей; разрешите и вы по своему. Ибо кто, видя дхарму, придя в собрание, не разрешит вопроса, тот вкушает половину той доли, что бывает от лжи; а кто изречёт ложно — тот целиком обретает плод лжи. Таков вывод».
a2ebe016ba4e · published Jun 16, 2026, 5:00:00 PM UTC
Page between verses with
Видура полагает закон собрания: молчание пред неправдою — уже соучастие, ибо несказанная правда наполовину равна лжи. Образ страждущего как жертвенного огня глубок: вошедший в горе свят, и не умирить его истиною — кощунство, подобное небрежению о священном пламени. Здесь различаются три вины: ложь, полуложь молчания и правда, спасающая, — и собрание поставлено пред выбором, от коего нет уклонения, ибо само уклонение есть выбор. Стих учит, что в час чужого страдания нейтралитет невозможен: кто видит дхарму и безмолвствует, тот уже стал на сторону неправды; и что святость собрания хранится не саном, а готовностью изречь истину.