प्रह्लाद उवाच
त्वं वै धर्मस्य विज्ञाता दैवस्येहासुरस्य च ॥
ब्राह्मणस्य महाप्राज्ञ धर्मकृच्छ्रम् इदं शृणु ॥
यो वै प्रश्नं न विब्रूयाद् वितथं वापि निर्दिशेत् ॥
के वै तस्य परे लोकास् तन् ममाचक्ष्व पृच्छतः ॥
कश्यप उवाच
जानन् न विब्रुवन् प्रश्नं कामात् क्रोधात् तथा भयात् ॥
सहस्रं वारुणान् पाशान् आत्मनि प्रतिमुञ्चति ॥
तस्य संवत्सरे पूर्णे पाश एकः प्रमुच्यते ॥
तस्मात् सत्यं तु वक्तव्यं जानता सत्यम् अञ्जसा ॥
विद्धो धर्मो ह्य् अधर्मेण सभां यत्र प्रपद्यते ॥
न चास्य शल्यं कृन्तन्ति विद्धास् तत्र सभासदः ॥
अर्धं हरति वै श्रेष्ठः पादो भवति कर्तृषु ॥
पादश् चैव सभासत्सु ये न निन्दन्ति निन्दितम् ॥
अनेना भवति श्रेष्ठो मुच्यन्ते च सभासदः ॥
एनो गच्छति कर्तारं निन्दार्हो यत्र निन्द्यते ॥
वितथं तु वदेयुर् ये धर्मं प्रह्लाद पृच्छते ॥
इष्टापूर्तं च ते घ्नन्ति सप्त चैव परावरान् ॥
prahlāda uvāca
tvaṃ vai dharmasya vijñātā daivasyehāsurasya ca ||
brāhmaṇasya mahāprājña dharmakṛcchram idaṃ śṛṇu ||
yo vai praśnaṃ na vibrūyād vitathaṃ vāpi nirdiśet ||
ke vai tasya pare lokās tan mamācakṣva pṛcchataḥ ||
kaśyapa uvāca
jānan na vibruvan praśnaṃ kāmāt krodhāt tathā bhayāt ||
sahasraṃ vāruṇān pāśān ātmani pratimuñcati ||
tasya saṃvatsare pūrṇe pāśa ekaḥ pramucyate ||
tasmāt satyaṃ tu vaktavyaṃ jānatā satyam añjasā ||
viddho dharmo hy adharmeṇa sabhāṃ yatra prapadyate ||
na cāsya śalyaṃ kṛntanti viddhās tatra sabhāsadaḥ ||
ardhaṃ harati vai śreṣṭhaḥ pādo bhavati kartṛṣu ||
pādaś caiva sabhāsatsu ye na nindanti ninditam ||
anenā bhavati śreṣṭho mucyante ca sabhāsadaḥ ||
eno gacchati kartāraṃ nindārho yatra nindyate ||
vitathaṃ tu vadeyur ye dharmaṃ prahlāda pṛcchate ||
iṣṭāpūrtaṃ ca te ghnanti sapta caiva parāvarān ||
[Прахлада к Кашьяпе:] «Ты — знаток дхармы божественной, людской и асурской; о премудрый, услышь эту трудность дхармы: каковы высшие миры для того, кто не разрешит вопроса или изречёт ложно? Поведай мне, вопрошающему». [Кашьяпа:] «Кто, зная, не разрешает вопроса из страсти, гнева или страха, тот налагает на себя тысячу петель Варуны; и лишь по истечении полного года освобождается одна петля. Потому знающий истину должен изрекать её прямо. Где дхарма, пронзённая беззаконием, входит в собрание, а сидящие не извлекают её жала, — там пронзаются они сами. Половину греха уносит старший, четверть падает на творящих неправду, и четверть — на тех в собрании, кто не порицает порицаемого. Но безгрешен старший и свободны сидящие, когда грех идёт к творящему, а достойное порицания порицается. А те, кто изрекут дхарму ложно вопрошающему, о Прахлада, губят плоды жертв и даров и семь поколений предков и потомков».
21cf7861ef01 · published Jun 16, 2026, 5:00:00 PM UTC
Page between verses with
Кашьяпа возводит закон собрания во вселенский: молчащий пред попранной правдою не сторонний зритель, а связанный узник Варуны, и узы его не разрешаются годами. Распределение вины — половина старшему, по четверти творящим и безмолвствующим — обличает, что соучастие в неправде многолико: и тот, кто творит, и тот, кто, видя, молчит, причастны греху. Но тот же закон даёт и избавление: порицающий порицаемое слагает с себя вину и освобождает собрание. Стих учит, что слово правды в час суда есть не только долг, но и спасение — и для изрекающего, и для всех слышащих; молчание же губит не одного молчащего, но и роды его. Видура держит пред Кауравами это зеркало, но они не глядят в него.