इत्य् एवं सुहृदः सर्वे पृथक् च सह चाब्रुवन् ॥
स धर्म्यं पाण्डवस् तेषां वचः श्रुत्वा विशां पते ॥
धृष्टम् इष्टं वरिष्ठं च जग्राह मनसारिहा ॥
श्रुत्वा सुहृद्वचस् तच् च जानंश् चाप्य् आत्मनः क्षमम् ॥
पुनः पुनर् मनो दध्रे राजसूयाय भारत ॥
स भ्रातृभिः पुनर् धीमान् ऋत्विग्भिश् च महात्मभिः ॥
धौम्यद्वैपायनाद्यैश् च मन्त्रयाम् आस मन्त्रिभिः ॥
ity evaṃ suhṛdaḥ sarve pṛthak ca saha cābruvan ||
sa dharmyaṃ pāṇḍavas teṣāṃ vacaḥ śrutvā viśāṃ pate ||
dhṛṣṭam iṣṭaṃ variṣṭhaṃ ca jagrāha manasārihā ||
śrutvā suhṛdvacas tac ca jānaṃś cāpy ātmanaḥ kṣamam ||
punaḥ punar mano dadhre rājasūyāya bhārata ||
sa bhrātṛbhiḥ punar dhīmān ṛtvigbhiś ca mahātmabhiḥ ||
dhaumyadvaipāyanādyaiś ca mantrayām āsa mantribhiḥ ||
«Так все друзья сказали и порознь, и вместе; и тот Пандава, истребитель врагов, услышав их дхармичную речь — смелую, желанную и наилучшую, — принял её умом. Услышав слово друзей и зная свою способность, он снова и снова устремлял ум к Раджасуе, о Бхарата; и разумный вновь совещался с братьями, с великими духом жрецами — Дхаумьей, Двайпаяной и прочими — и с советниками».
1adfa1c50ddc · published Jun 16, 2026, 12:55:00 PM UTC
Page between verses with
Здесь царь, приняв совет, всё же снова совещается. Знаменательно, что он не довольствуется одобрением друзей, но ищет и слова жрецов и мудрецов: важное решение проверяется многими голосами и многократно. Так писание являет осмотрительность даже в благом деле; и далее царь сам обращается с вопросом.