स्याच् चैकस्य ब्रह्म-शब्दवत्
syāc caikasya brahma-śabdavat
[Оппонент:] и одно слово [«возникло» может быть двусмысленным] — как слово «Брахман» [о тапасе и о Боге].
यदि कश्चिद् ब्रूयाद् एक एव सम्भूत-शब्दोऽग्नि-प्रभृताव् अनुवर्तमानो मुख्य आकाशे पुनर् गौणः कथम् ? इति । तं प्रत्य् आह—
स्याच् चैकस्य ब्रह्म-शब्दवत् ।
यथा भृगु-वल्ल्यां तपसा ब्रह्म विजिज्ञासस्व तपो ब्रह्म [तै.उ. 3.2.1] इत्य् एकस्मिन्न् एव वाक्ये एकस्यैव ब्रह्म-शब्दस्य ब्रह्म-विज्ञान-साधने तपसि गौणत्वं विज्ञेये, ब्रह्मणि तु मुख्यत्वम् । एवं सम्भूत-शब्दस्यापि स्यात् । तस्माच् छान्दोग्याश्रवणाद् इतः क्वाचित्की वियद् उत्पत्ति-श्रुतिर् बाध्यते ॥4॥
yadi kaścid brūyād eka eva sambhūta-śabdo'gni-prabhṛtāv anuvartamāno mukhya ākāśe punar gauṇaḥ katham ? iti | taṁ praty āha—
syāc caikasya brahma-śabdavat |
yathā bhṛgu-vallyāṁ tapasā brahma vijijñāsasva tapo brahma [tai.u. 3.2.1] ity ekasminn eva vākye ekasyaiva brahma-śabdasya brahma-vijñāna-sādhane tapasi gauṇatvaṁ vijñeye, brahmaṇi tu mukhyatvam | evaṁ sambhūta-śabdasyāpi syāt | tasmāc chāndogyāśravaṇād itaḥ kvācitkī viyad utpatti-śrutir bādhyate ||4||
6c824c408b52 · publicado 27 jul 2026, 4:51:26 UTC
Disponible enRUPasa de verso en verso con
Если кто скажет: одно и то же слово «возникло», продолжаясь к огню и прочим, — прямое; как же оно о пространстве — переносное? — тому [оппонент] говорит:
«Может и у одного — как у слова „Брахман“».
Как в Бхригу-валли — «тапасом взыскуй Брахмана; тапас [и есть] брахман» — у одного слова «Брахман» в одном речении: в тапасе-средстве — переносность, в познаваемом Брахмане — прямота, так может и у слова «возникло». Потому, [заключает он,] неслышанием в Чхандогье отменяется кое-где [слышимая] шрути о рождении пространства.