पूषा भगश् च संक्रुद्धः सविता च विशां पते ॥
आत्तकार्मुकनिस्त्रिंशाः कृष्णपार्थाव् अभिद्रुताः ॥
रुद्राश् च वसवश् चैव मरुतश् च महाबलाः ॥
विश्वेदेवास् तथा साध्या दीप्यमानाः स्वतेजसा ॥
एते चान्ये च बहवो देवास् तौ पुरुषोत्तमौ ॥
कृष्णपार्थौ जिघांसन्तः प्रतीयुर् विविधायुधाः ॥
pūṣā bhagaś ca saṃkruddhaḥ savitā ca viśāṃ pate ||
āttakārmukanistriṃśāḥ kṛṣṇapārthāv abhidrutāḥ ||
rudrāś ca vasavaś caiva marutaś ca mahābalāḥ ||
viśvedevās tathā sādhyā dīpyamānāḥ svatejasā ||
ete cānye ca bahavo devās tau puruṣottamau ||
kṛṣṇapārthau jighāṃsantaḥ pratīyur vividhāyudhāḥ ||
«Пушан и Бхага, разгневанные, и Савитри, взяв луки и мечи, ринулись на Кришну и Партху; и рудры, и васу, и маруты многосильные, вишведевы и садхьи, пылающие своим блеском; эти и иные многие боги — тех двоих, лучших из мужей, Кришну и Партху, желая убить, наступали с разным оружием».
7792c3fcd19a · published Jun 16, 2026, 5:00:00 AM UTC
Page between verses with
Здесь весь пантеон до единого ополчается на двоих. Знаменательно, что и рудры, и васу, и маруты, и все боги выходят: воистину против Нары и Нараяны встал весь сонм небес. В этом — то, что Сам Господь принимает вызов всего мироздания. Так писание являет полноту противостояния; и неодолимость двоих явится во всём блеске.