स उपाध्यायेनानुज्ञात उत्तङ्कः क्रुद्धस् तक्षकस्य प्रतिचिकीर्षमाणो हास्तिनपुरं प्रतस्थे
स हास्तिनपुरं प्राप्य नचिराद् द्विजसत्तमः ॥
समागच्छत राजानम् उत्तङ्को जनमेजयम् ॥
पुरा तक्षशिलातस् तं निवृत्तम् अपराजितम् ॥
सम्यग् विजयिनं दृष्ट्वा समन्तान् मन्त्रिभिर् वृतम् ॥
तस्मै जयाशिषः पूर्वं यथान्यायं प्रयुज्य सः ॥
उवाचैनं वचः काले शब्दसंपन्नया गिरा ॥
अन्यस्मिन् करणीये त्वं कार्ये पार्थिवसत्तम ॥
बाल्याद् इवान्यद् एव त्वं कुरुषे नृपसत्तम ॥
एवम् उक्तस् तु विप्रेण स राजा प्रत्युवाच ह ॥
जनमेजयः प्रसन्नात्मा सम्यक् संपूज्य तं मुनिम् ॥
आसां प्रजानां परिपालनेन ।
स्वं क्षत्रधर्मं परिपालयामि ॥
प्रब्रूहि वा किं क्रियतां द्विजेन्द्र ।
शुश्रूषुर् अस्म्य् अद्य वचस् त्वदीयम् ॥
स एवम् उक्तस् तु नृपोत्तमेन ।
द्विजोत्तमः पुण्यकृतां वरिष्ठः ॥
उवाच राजानम् अदीनसत्त्वं ।
स्वम् एव कार्यं नृपतेश् च यत् तत् ॥
sa upādhyāyenānujñāta uttaṅkaḥ kruddhas takṣakasya praticikīrṣamāṇo hāstinapuraṃ pratasthe
sa hāstinapuraṃ prāpya nacirād dvijasattamaḥ ||
samāgacchata rājānam uttaṅko janamejayam ||
purā takṣaśilātas taṃ nivṛttam aparājitam ||
samyag vijayinaṃ dṛṣṭvā samantān mantribhir vṛtam ||
tasmai jayāśiṣaḥ pūrvaṃ yathānyāyaṃ prayujya saḥ ||
uvācainaṃ vacaḥ kāle śabdasaṃpannayā girā ||
anyasmin karaṇīye tvaṃ kārye pārthivasattama ||
bālyād ivānyad eva tvaṃ kuruṣe nṛpasattama ||
evam uktas tu vipreṇa sa rājā pratyuvāca ha ||
janamejayaḥ prasannātmā samyak saṃpūjya taṃ munim ||
āsāṃ prajānāṃ paripālanena |
svaṃ kṣatradharmaṃ paripālayāmi ||
prabrūhi vā kiṃ kriyatāṃ dvijendra |
śuśrūṣur asmy adya vacas tvadīyam ||
sa evam uktas tu nṛpottamena |
dvijottamaḥ puṇyakṛtāṃ variṣṭhaḥ ||
uvāca rājānam adīnasattvaṃ |
svam eva kāryaṃ nṛpateś ca yat tat ||
С дозволения наставника Уттанка, разгневанный и желая отплатить Такшаке, направился в Хастинапур. Достигнув Хастинапура, лучший из дваждырождённых Уттанка вскоре встретил царя Джанамеджаю, незадолго перед тем вернувшегося от Такшашилы непобеждённым. Видя его — полного победителя, со всех сторон окружённого советниками, — [Уттанка] сперва, как должно, произнёс благословения на победу, а затем в надлежащий час обратился к нему складною, искусною речью: «О лучший из царей, при ином должном деле ты, словно по детскому неразумию, занимаешься совсем иным, о владыка людей». Так сказанный брахманом, царь Джанамеджая, с радостной и просветлённой душою, как должно почтив того мудреца, ответил: «Охраняя этих подданных, я [тем самым] блюду свою кшатрийскую дхарму. Поведай же, что должно сделать, о лучший из дваждырождённых; я готов сегодня внимать твоему слову».
13c059c7a6d5 · published Jun 14, 2026, 6:30:00 AM UTC
Page between verses with
Здесь сходятся две нити повествования: путь Уттанки и судьба Джанамеджаи, чьим проклятием от Сарамы открылась эта парва. Уттанка, движимый желанием отомстить Такшаке за похищение и за гибель отца царя, приходит к Джанамеджае. Заметим достоинство брахмана: он не льстит победителю, но смело указывает царю на его [неисполненный] долг. И достоинство царя: Джанамеджая, истинный кшатрий, не гневается на укор, а с почтением и смирением внимает брахману, признавая своей дхармой защиту подданных. Так являет писание идеал отношений власти и духовности: царь силён, но склоняется пред словом брахмана; брахман беден, но безбоязнен пред царём. В этом взаимном почтении — основа праведного правления (рама-раджья). Готовность Джанамеджаи слушать наставление есть знак благородной души, и именно она приведёт его к деянию, исполняющему предначертанное проклятие.