यथा
अद्य स्विद्यति वेपते पुलकिभिर् निस्पन्दताम् अङ्गकैर्
धत्ते काकुभिर् आकुलं विलपति म्लायत्य् अनल्पोष्मभिः ।
स्तिम्यत्य् अम्बुभिर् अम्बकस्तवकितैः पीताम्बरोड्डामरं
सद्यस् तद्विरहेण मुह्यति मुहुर् गोष्ठाधिवासी जनः
yathā--
adya svidyati vepate pulakibhir nispandatām aṅgakair
dhatte kākubhir ākulaṃ vilapati mlāyaty analpoṣmabhiḥ |
stimyaty ambubhir ambaka-stavakitaiḥ pītāmbaroḍḍāmaraṃ
sadyas tad-viraheṇa muhyati muhur goṣṭhādhivāsī janaḥ
Как [здесь]: «Ныне народ, живущий в пастушьем стане, потеет, дрожит, застывает членами в мурашках, смятенно причитает прерывающимся голосом, вянет от немалого жара, влажнеет от вод, гроздьями [висящих] на глазах, и снова и снова впадает в беспамятство от разлуки с Облачённым в жёлтое».
71c583376a24 · опубликовано 16 сент. 2026 г., 17:00:00 UTC
Доступно наRUЛистайте стихи клавишами
Все восемь названы в одном стихе и у целого селения разом.